Voda i moć – građani protiv malih hidroelektrana –

Živimo u doba višestrukih kriza. Pretnje klimatskih promena se nadvijaju kao tamni oblaci nad uobičajenim načinom života preteći da ga temeljeno promene. Problemi oko vode jedan su od najvećih izazova sa kojim će se, u bliskoj budućnosti, većina stanovnika planete neizbežno suočiti. Međutim, iako Srbija nikako nije pošteđena globalnih rizika u vezi sa vodom, ovoj temi se na nacionalnom planu, izuzev u kontekstu obaveza koje treba ispuniti u procesu pristupanja Evropskoj uniji, do skoro nije poklanjana posebna pažnja. Ono što je u poslednjih nekoliko meseci zainteresovalo javnost za pitanje vode, jesu protesti stanovnika sela Stare planine protiv izgradnje malih hidroelektrana (MHE).

MHE i (ne)održivi razvoj

U sklopu procesa evropskih integracija se kao jedan od zahteva postavlja usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa načelima evropske klimatske i energetske politike. To, između ostalog, podrazumeva smanjenje upotrebe fosilnih goriva (i zavisnosti od ruskog gasa) te preorijentaciju na obnovljive izvore energije . U strateškim dokumentima male hidroelektrane figuriraju kao jedan od potencijalnih izvora čiste energije kojih bi, u narednom periodu, trebalo da se izgraditi ukupno 842 . Na jednom broju lokacija, radovi su već započeli. Sudeći prema zvaničnim dokumentima, to se može smatrati uspehom. Međutim, da li je zaista tako? Novija istraživanja pokazuju da hidroelektrane male snage nisu ekološki racionalne a često ni ekonomski isplative. One stvaraju ekološku štetu i provociraju socijalne konflikte a da, pritom, proizvode minimalne količine energije. Iz tog razloga se u većem broju zemlja preispituje njihova dalja upotreba. Drugi izvori obnovljive energije (vetar, sunčeva energija, biomasa) imaju mnogo povoljniji odnos koristi i štete (Chamberlain, 2018) .
Zašto onda MHE? Kritičari kažu – interes investitora. MHE kao povlašćeni proizvođači dobijaju po svakom kilovat času isporučene energije između 10 i14 eurocenti što im EPS odmah isplaćuje, a građani nadoknađuju preko računa za struju. To znači da čak i najsiromašnija domaćinstva u Srbiji subvencionišu ovu vrstu energije sa oko četrdeset dinara mesečno. Nasuprot tome, investitori tvrde da MHE ne štete prirodi kao i da su mnogo bolje rešenje od upotrebe fosilnih goriva . Pozicija države je ambivalentna, dok se Ministarstvo životne sredine na čelu sa Ministrom Trivanom načelno protivi izgradnji ovih postrojenja u oblastima zaštićene prirode, dotle druge instance vlasti (lokalne samouprave, sudovi, druga ministarstva i inspekcijske službe) slobodnije interpretiraju postojeće zakone i podzakonska akta (koji često nisu međusobno usklađeni) što omogućava izdavanje dozvola odnosno nastavak radova .

Stanovnici sela Stare planine protiv mini hidroelektrana

Samonikli aktivizam čiji su, po pravilu, nosioci pripadnici ugroženih društvenih grupa ima važnu ulogu „alarma“ koji upozorava javnosti na postojanje problema pre nego što on preraste lokalne okvire i postane nacionalni ili globalni. Prvi otpor izgradnji MHE su pružili stanovnici sela Stare planine ukazujući široj javnost kakvu štetu može da napravi neobuzdana trka za profitom – gotovo potpuno uništenje parka zaštićene prirode! Tek kasnije su ih u tome podržale ekološke nevladine organizacije.
Godine 2011. stanovnicima sela Stare planine je u pirotskoj Opštini predstavljen plan izgradnje 58 MHE kao većeg broja malih vodenica na kojima će lokalno stanovništvo moći da melje žitarice . Nekoliko godina kasnije, kada je počela je izgradnja prvih MHE, građani su imali prilike da vide o čemu se zapravo radi. Meštani Temske su se prvi pobunili. Isprva su pokušali da institucionalnim putem, kontaktiranjem predstavnika lokalnih vlasti, spreče dalju izgradnju. Kako to nije urodilo plodom, tokom leta 2017. godine organizovali su proteste. Predstavnici nadležnih nacionalnih institucija su se odazvali na njihove apele, obećavajući da se gradnja neće nastaviti bez saglasnosti građana. Međutim, radovi su ubrzo nastavljeni.
Slučaj sela Rakite verovatno je jedan od najdrastičnijih primera. Izgradnja derivacione MHE na Rakitskoj reci je dovela do toga da put od sela ka imanjima meštana bude presečen, a reka pregrađena i sprovedena kroz cevi. Ova reka za meštane ne predstavlja samo prirodno dobro, izvorište čiste vode, već ima i značaj kao mesto tradicionalnog okupljanja i druženja u letnjim mesecima. Ogorčeni stanovnici Rakite, podržani od strane ekoloških aktivista okupljenih oko inicijative „Odbranimo reke Stare planine“, preko godinu dana svakodnevno pružaju otpor i pokušavaju da spreče nastavak radova koji dovodi u pitanje njihovu egzistenciju, ne ustručavajući se i da se sukobe sa privatnim obezbeđenjem investitora. Ishod borbe – prekršajne prijave protiv stanovnika Rakite i nastavak radova. U celom slučaju koji obiluje sumnjivim potezima investitora i slobodnim tumačenjem zakona od stane nadležnih institucija, možda najparadoksalniji momenat predstavlja činjenica da je investitor stavio Rakitsku reku kao zalog za bankarsku hipoteku (!). Kako je to uspeo, ostaje nepoznanica.
Borba za Rakitu još uvek traje, a budućnost ove reke, okolne prirode i stanovništva je pod velikim znakom pitanja. Isti je slučaj i sa drugim lokacijama na kojima se planira ili je već započela izgradnja malih hidroelektrana.

Otimanje vode

Kako sve ovo razumeti? Zašto se javno dobro na tako ekstreman način podređuje interesima nekolicine? Izgradnja MHE u zaštićenim prirodnim područjima kao i privatizacija vode u Srbiji predstavlja tipičan primer „otimanja“ vode (‘water grabbing’). Reč je o situaciji kada moćni ekonomski akteri uz pomoć pojedinaca na vlasti preuzimaju kontrolu nad ovim životno važnim resursom sa ciljem uvećanja profita a na štetu interesa lokalnog stanovništva, prirodnog okruženja i, na koncu, čitavog društva. Pitanje vode, ujedno, predstavlja prizmu kroz koju se prelama društvena stvarnost jedne zemlje periferijskog kapitalizma. Nju, skriveni iza paravana evropeizacije, karakterišu slučajevi flagrantnog kršenja zakona, ugrožavanja osnovnih ljudski prava i životne sredine, zloupotrebe javnih resursa i korupcije a sve u cilju bogaćenja nekolicine. Nažalost, Srbija tu nije izuzetak. „Otimanje“ vode predstavlja problem sa kojim se suočavaju i druge demokratije “u pokušaju” i zemlje u razvoju o čemu svedoče iskustva Turske, Indije, Šri Lanke, Meksika, Bolivije kao i ostatka Balkanskog poluostrva .
Voda teče u pravcu novca . A meštani, oni svaki dan brane reke, i tako će biti, kako kažu: „sve do poslednje kapi vode“ .

Tekst je nastao u okviru projekta pod nazivom Otuđene ili „otete “institucije u Srbiji koji realizuje Institut za Filozofiju društvenu teoriju i CELAP, uz podršku Fonda za otvoreno društvo.

[1] European Parliament resolution Commission Report on Serbia (2018/2146(INI) dostupno na: http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&reference=P8-TA-2018-0478&language=EN&ring=A8-2018-0331 (pristupljeno 15.12.2018.)

[1] Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike RS do 2025. sa projekcijama do 2030. za period 2017-2023. Dostupno na: http://www.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/UREDBA%20O%20UTVRDJIVANJU%20PROGRAMA%20OSTVARIVANJA%20STRATEGIJE%20RAZVOJA%20ENERGETIKE%20ZA%20PERIOD%20OD%202017%20DO%202023.pdf i Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025 sa projekcijama do 2030. godine. http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/ostalo/2015/101/1/reg (pristupljeno 19.12.2018.)

[1] The role of hydropower in selected South-Eastern European countries Commissioned by EuroNatur Foundation and RiverWatch – Society for the protection of rivers 29 October 2018, dostupno na www.e3-consult.at (pristupljeno 15.12.2018.)

[1] Chamberlain, L. (2018) Eco-masterplan for Balkan rivers – drawing a line in the sand. Dostupno na: www.riverwatch.eu (pristupljeno 14.12.2018.)

[1] https://www.youtube.com/watch?v=_pKsuD1WF1E RTS emisija DA možda NE – Male hidroelektrane – ekološke brane (pristupljeno 18.12.2018.). Dokumentarni film  RTS: Reke bez povratka, https://www.youtube.com/watch?v=iSkfFBg9p1Q (pristupljeno 19.12. 2018.)

[1] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/najveca-srpska-tragedija-zbog-minimalne-kolicine-struje-izgubicemo-2000-kilometara/fxt0mvt?fbclid=IwAR0HzzgQZd38znneIp02iphkMtoLqodqOcA5VKjb7oHZJbuQohDKki5QpmQ (pristupljeno 15.12.2018.)

[1] https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1615680 (pristupljeno 19.12. 2018.)

[1] https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1615680 (pristupljeno 19.12. 2018.)

[1] https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1615680 (pristupljeno 19.12. 2018.)

[1] Vejnović (2017) Broken rivers – The impacts of European-financed small hydropower plants on pristine Balkan landscapes, Bankwatch.

[1] Swyngedouw,E. (2006) Power, Water and Money: Exploring the Nexus, Human Development Report 2006. Dostupno na: http://hdr.undp.org/sites/default/files/swyngedouw.pdf   (pristupljeno 15.12.2018.)

[1] Emisija Život priča https://www.youtube.com/watch?v=egEFY2qET_c (pristupljeno 23.12.2018.)

 

Jelisaveta Petrović
Filozofski fakultet
Beograd

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *