Podrska IFDT gradjanskim protestima

Mi dolepotpisane profesorke i profesori, naučnice i naučnici zaposleni u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, vođeni društvenom angažovanošću kao centralnom temom našeg rada, pružamo podršku protestima koji se odvijaju u sve većem broju gradova u Srbiji, priključujući se na taj način ostalim inicijativama koje dolaze iz akademske zajednice. Ovi protesti su jasan znak da dostojanstven život, nesvodiv na puko preživljavanje, postaje združeni zahtev ljudi koji zajedno hodaju. Kada postane opasno govoriti javno i kada izostaju oni koji naše glasove mogu politički da zastupaju, hodanje postaje najrečitiji oblik kritike.

Koliko demokratije? Otete institucije i mogući odgovori

Posle pada Miloševića u Srbiji smo dosta slušali o lustraciji. Ta se reč pojavljivala svako malo kad bi se htelo naglasiti da je, ukoliko se želi uspostaviti potpuni diskontinuitet sa prethodnim režimom, potrebno rešiti se kadrova koji su prethodno okupirali javne funkcije i državne institucije. Do lustracije naposletku ipak nije došlo. Nije ovo jedini, a zasigurno ni poslednji slučaj da se okupirane institucije ne mogu tako lako povratiti posle promene vlasti. U Istočnoj Nemačkoj, na primer, godine 1965 izdata je „Braon knjiga“ (Braunbuch). U njoj je Albert Norden, tada visoko funkcioner Komunističke partije, izneo podatak da je, dvadeset godina nakon rata u Zapadnoj Nemačkoj , oko 1800 visokih državnih službenika u sudstvu, ministarstvima, policiji, diplomatskim predstavništvnima i vojsci zauzimalo visoke državne funkcije u periodu pre 1945. Ipak, je li lustracija jedino o čemu treba razmišljati u ovom trenutku u Srbiji?

Socijalne radnice kao saveznice

Prošlo je mesec dana od 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Priča o nasilju nad ženama nije, međutim, priča za jedan dan. Kada nije ispričana senzacionalistički i kad je ne prate fotografije koje prikazuju „monstruma i ženu koja je s nasilnikom nekad bila srećna“, to je takođe priča o načinu na koji funkcioniše društvo. O tome kako ono funkcioniše svakog dana, a možda posebno u vreme praznika kada su porodice na okupu, piše se retko i s malo uvažavanja raznih aktera koji to omogućuju.   

Kako građanima u Srbiji vratiti otetu socijalnu zaštitu?

Normativna rešenja i institucionani mehanizmi su pokazatelji spremnosti da se potrebe u društvu prepoznaju, dok procena funkcionalno-instrumentalnog aspekta institucija omogućava sagledavanje njihovog prilagođavanja prepoznatim potrebama s ozbirom da su institucije nosioci obaveze da deluju u skladu s potrebama društva. Potrebe društva bi trebalo da usmeravaju javni interes, te da predstavljaju svrhu delanja savesnog upotrebljavanja javne moći koje je rukovođeno povećavanjem opšteg blagostanja društva.

Voda i moć – građani protiv malih hidroelektrana –

Živimo u doba višestrukih kriza. Pretnje klimatskih promena se nadvijaju kao tamni oblaci nad uobičajenim načinom života preteći da ga temeljeno promene. Problemi oko vode jedan su od najvećih izazova sa kojim će se, u bliskoj budućnosti, većina stanovnika planete neizbežno suočiti. Međutim, iako Srbija nikako nije pošteđena globalnih rizika u vezi sa vodom, ovoj temi se na nacionalnom planu, izuzev u kontekstu obaveza koje treba ispuniti u procesu pristupanja Evropskoj uniji, do skoro nije poklanjana posebna pažnja. Ono što je u poslednjih nekoliko meseci zainteresovalo javnost za pitanje vode, jesu protesti stanovnika sela Stare planine protiv izgradnje malih hidroelektrana (MHE).

ULJUDNOST U OTETOJ DRŽAVI

Američki filozof Brajan Lajter, postavio je pitanje u kojim situcijama je uljudnost[1] u razgovoru neophodna i obavezna, i ponudio sledeći odgovor na ovo pitanje: u situacijama u kojima preovlađuju epistemičke vrednosti i motivi[2]. Tipičan primer ovakve situacije nalazimo u obrazovnim institucijama poput učionice ili fakultetske slušaonice. Nastavnik je dužan da se prema svojim učenicima ili studentima ponaša uljudno, ne ometajući ih, ne podsmevajući im se i ne vređajući ih, jer ovakvo ponašanje ometa osnovni cilj obrazovne institucije – prenošenje znanja i razumevanja. Isto važi i za odnos učenika ili studenata prema nastavniku, kao i prema svojim drugovima i kolegama, i to opet iz istih razloga – neuljudnost ometa proces učenja, koji uključuje razložnu diskusiju i razmenu ideja.